|
„Preko velike improvizacije, preko kosmičkog usijanja
ljubavi
pronaći sebe i mesto čoveka, dabi se moglo pristupiti i ujediniti se sa Celokupnošću – i sporazumeti se sa bogovima.” Đerđ Sabadoš |
|||||||
O muzici... |
|||||||
|
Kultura koja organski
nije naš uzvišeni život, naša nedeljiva duhovna strana, danas je osuđena
na vegetiranje u bolnoj samoći bez šanse da učestvuje u našem životu, bez
šansi da bude sastavni deo Celokupnosti. Sa nepotpunom simbiozom, bez prave
zajedništva ni muzika, ni čovek ne može da opstane.
Muzika kao najduhovnija umetnost, kao temelj duhovnosti i uzvišenog, kroz sva vremena se vezivala za obrede, rituale, razne običaje i posebne praznike. Pomak ka drugačijem odnosu samo naročito osećali slušajući improvizovanu muziku, koja uvek sadrži nešto iskonsko u sebi. Muzici (umetnošću, čoveku) danas više no ikad potrebno je da pronađe svoje staro i pravo mesto (na nov način), koje je od uvek postojalo, i koje bi trebalo da postoji i u novoj formi sadašnjice. Suština se ne menja – reče Bartók – samo dobija novo ruho. Improvizacija ponovo učestvuje u stvaranju celokupne muzike, otvara puteve prema korenima svake tradicije. Sa drugom polovinom stvaranja, sa neophodnom kontrolom zbivanja improvizacija danas postaje merilo istinske Umetnosti. Ova tradicionalna poimanja umetnosti i duhovitosti otkriva zašto nas zanimaju arhaični folklori, rana evropska muzika, savremena improvizovana muzika, jazz, muzički rituali, sva živa muzika. Sve ove muzike koje sadrže neprekidni, nevidljivi nit sa Celokupnošću, koji je uprkos svemu ipak sačuvan. Tražeći nove načine muzičkih zbivanja u načem tihom gradiću, pokraj Tise, pokušaćemo nanovo formirarti razne muzičke praznike, rituale prema postojanoj čežnji i nazirućim mogućnostima. Naslanjajući se pre svega na univerzalne sadržaje ovoga podneblja. Ili što je isto: na one sadržaje ostalog sveta, koji se i nas tiču. Prohtev prema zajedničkom i žeđ prema lepoti u dubinama duša i dan danas je veliko.
|
|||||||
